O, Telenore, jesi li to ti?

2013-02-28
postavio
Miloš Skokić
marketing / reklama / 0

Jeste li videli novu Telenorovu reklamu? Ja jesam. I zbunjen sam. “Mislim da sam video Acu Lukasa... Jesam, jesam, video sam Acu Lukasa!”

Nemam nameru da pljujem već samo da iskoristim priliku i ukažem na dobre i loše strane ov(akv)e kampanje. Možda možemo da naučimo nešto na primeru Telenora. Ok, možda ću malo i da pljujem.

 

Zašto ovo ima smisla?

Definitivno privlači pažnju. Može se reći da su reklame imale viralni efekat. Ljudi su pričali o njima, share-ovali ih na facebook-u i vodili polemiku o tome da li im se dopadaju ili ne. I to je uspeh.

Reklame su duhovite i predstavljaju novi proizvod na neobičan način. „Ponesi muziku svuda!“ se u spotu vrlo šarmantno pretvara u „Ponesi svog omiljenog muzičara sa sobom!“ i to funkcioniše. Ne može se poreći kreativnost autora. Svi smo se zapitali otkud, zaboga, Aca Lukas u čitaonici i kakve to veze ima sa bilo čim. Uvek je dobro ako uspete da na početku reklame izazovete interesovanje, te u tom smislu – ovo je dobro izvedeno.

Interesovanje za reklamu bi, u idealnom slučaju, trebalo da preraste u interesovanje za proizvod i proizvede nekakvu (re)akciju. Akcija bi bila vaš pokušaj da se informišete dalje o Play plus paketima i servisu Deezer, odlazak na sajt kompanije ili radnju, i u krajnjem slučaju – kupovina paketa. 

 

Zašto je ovo loše?

Probajte da zamislite Telenor, Vip i Mt:s kao ljude. Kako bi izgledali? Čime bi se bavili? Koliko bi imali godina? Da li bi vaš Telenor imao fakultetsku diplomu? Da li bi Mt:s imao veliku porodicu?

Ukoliko ste uspeli da zamislite tri (različite) osobe, imamo dokaz da postoji nešto što se zove brand image. Naša percepcija brendova je određena mešavinom faktora. Od vizuelnog identiteta i web sajta, preko enterijera radnje pa sve do načina na koji vam se zaposleni obraćaju kada uđete. Naravno, reklame u najvećoj meri utiču na naše viđenje brendova. Masovni mediji omogućavaju kompanijama da se obrate svima nama u isto vreme sa istom porukom. Ukoliko to rade neko vreme, gomilaju asocijacije kod potrošača koje formiraju manje ili više jasnu percepciju brenda.

U marketingu, percepcija je stvarnost.

U prevodu, mi doživljavamo velike brendove kao osobe. Mogu da nas oduševe, možemo da ih volimo ili ne volimo. Često im učitavamo ljudske osobine. Samim tim, mogu i da nas razočaraju ili iznevere.

Ja se sećam vremena kada sam pojačavao Telenorove reklame da bih čuo Obojeni program. Nikada nisam mislio da je taj odabir muzike slučajan. Išao mi je uz taj „urbani“ šmek koji sam vezivao za ovu kompaniju. Negde u to vreme sam i prešao u ovu mrežu. Da skratim priču, bilo je to vreme kada sam mogao da kažem da imam jasnu sliku o tome šta je Telenor.


Ta slika više ne postoji. Više nisam siguran. I to nije strašno ako sam to samo ja. Ali, ako ste brend i vaši korisnici dobijaju izmešane signale o tome ko ste vi, za šta se zalažete i koje vrednosti promovišete – to nije dobro.


Da se vratimo na priču o Aci Lukasu: sjajno je ako uspete da privučete pažnju, zasmejete ljude i pokrenete buzz. Ali šta ako ste zbog toga trajno žrtvovali sliku o brendu koju ste gradili godinama? Sa marketinške tačke gledišta, to može imati dugoročne posledice.

Samo kažem.

Vaši komentari0

Ostavi komentar

Komentari se objavlju tek nakon što ih administrator odobri, tako da ako želite da vaš komentar ugleda svetlost dana - budite fini!
Ime *
E-mail * / ne prikazuje se javno
Sajt / opciono

Ako želite da se pored vašeg komentara pojavi sličica prijavi se na Gravatar!

Poruka *


Blog pišu

Nikola Vukašinović
dizajner i osnivač Strange star-a
SAZNAJ VIŠE
Poslednje sa